"За Раскољникова су почели чудни дани: као да га је одједном обавила магла и заточила у безизлазну, мучну осамљеност. Кад се после, већ много касније присећао тих дана, поимао је да му се свест гдекад мутила и да је тако било, уз одређене прекиде, све до коначне катастрофе. На махове га обузимао болестан и мучан немир што је прелазио чак у паничан страх." Највише га је мучио Свидригајлов.
С Размихином се опростио и поновио му да га Дуња воли и нека му чува мајку и сестру, а Размихин му је узвратио да му је сада све јасно, да зна да је Раскољников невин јер му је Порфирије све разјаснио. Раскољников је у недоумици - што Порфириј спрема? И заиста, инспектор му је сам дошао на врата. Испочетка је канио да му се дошао извинити због неугодности што му је задао, али је онда на свој стари лукави начин почео реконструирати злочин и психолошки портрет починиоца. Николај припада руској секти РАСКОЛНИКА који су радо прихваћали на себе патњу. "Не, драги мој Родионе Романовичу није Николај ништа крив! Посреди је фантастично, мрачно недело, савремено, случај нашег доба кад се смутило људско срце ... убио је, а сам себе сматра за поштена човека, људе презире, понаша се као какав анђео, не драговићу мој, није Николај ништа крив!" Раскољников је само задрхтао као да га је нешто пресекло. "Па ко је онда убио?" не одоли да не упита једва дишући. "Како ко је убио? - понови баш као да не верује својим ушима - Па ви сте их убили Родионе Романовичу! Ви сте их убили... дода готово шаптом, дубоко увереним гласом."
Раскољникову су се одузеле ноге. Покушао се побунити али га је овај прочитао. Предложио му је да се сам пријави па ће му смањити казну и живот је пред њим. "Смањит ће ми казну... насмијао се." Порфириј му је дао рок од пар дана и обећао да га до тада неће пријавити.
Раскољников је похитао до Свидригајлова. Нашао га је у неком бедном свратишту, а овај је пак био расположен и причао му о догодовштинама из живота (завођење сиромашних малолетних девојака, о својој мани - неутаживој глади за женама), показао се у свијетлу разузданог и перверзног човека. Раскољников му је запретио да ће буде ли дирао Дуњу, га убити. Свидригајлов га се једва отарасио и пошао на уговорени састанак с Дуњом. Претходно јој је написао писмо у којем јој је натукнуо о братовом злочину. Она је усплахирено дошла на место састанка, а он ју је, кујући у глави план, намамио у добро изоловани стан закључавши за њом врата. Знао је да је судбина њене породице у његовим рукама - понудио јој је да ће чувати тајну, а за узврат ће јој бити "роб" до краја живота. Дуња је истргла и извадила пиштољ, пуцала је само једном, али га је само окрзнула. Он јој се полако приближио и рекао нека покуша још једном, но она је бацила оружје, а он ју је загрлио. Дуња га је замолила да ју пусти.
"Не волиш ме дакле? - тихо приупита.
Не.
И не би могла? Никад?
Никад. - шапне Дуња. Свидригајлов сломљено спусти руке, пустивши ју да изађе."
Свидригајлов се опростио од Соње, оставивши њој и Дуњи пуно новаца. Ушао је у неко свратиште и покушао заспати. али сан му није долазио. Напослетку је изашао и спустио се до Мале Неве близу ватрогасног торња. Стражар га је муцајући хтео потерати, али Свидригајлов узме пиштољ и напне га. "Овде вам нема места.
Е, па брате мој, свеједно. Место је добро и ако те буду што питали, реци им да сам отпутовао у Америку." И убије се.
Раскољников се опростио од мајке, не рекавши јој ништа, затим од сестре којој је било тешко, али опростила му је у својој љубави и загрлила га. Побегао је од Дуње и учинио на улици како му је Соња рекла: клекнуо је насред трга, поклонио се и пољубио прљаву земљу, сав прожет насладом и срећом. Људи су се смијали мислећи да је пијан. Мало даље од њега стајала је Соња, и тада је схватио да ће остати с њим до краја.
Ушао је у полицијску станицу и налетио на Иљу Петровича, који га је угодно примио, није могао признати злочин и изашао је ван. Но, тада је угледао Соњу на чијем лицу је угледао слабашан смешак. Вратио се и рекао: "Ја сам онда убио секиром ону стару чиновничку удовицу и њезину сестру Лизавету." И Петрович зине. Сјатише се људи са свих страна....
NASTAVIĆE SE..)))
