Други део
Лежао је врло дуго и разне мисли су му се ројиле главом. Сакрио је украдене ствари у рупи у зиду. Настасја му је донела позив од полиције - протрнуо је. Но у станици је сазнао да га је газдарица тражила јер није плаћао станарину. У станици се посвадио с поручником Иљом Петровичем. Одахнуо је, али кад је инспектор Фомић причао о убојству лихварке - срушио се у несвест.
У страху је "благо" сакрио у граду испод неког тешког камена. Чудно се понашао (ушао код Размихина и одмах изашао, бунцао је, сањао да је Иља истукао газдарицу), пао је у грозницу, а Размихин га је с пријатељем Зосимовим, доктором пожртвовно неговао. За то време су сви почели коментирати убојство, у први мах су оптужили собосликаре!
Док је био у кревету посетио га је Лужин, а Раскољников је слушајући коментар на писмо његове мајке рекао:"Торњајте се доврага!" Још онако слаб побегао је из собе и лутао градом, ушао у неку крчму и мајчиним новцем наградио неку проститутку из чистог хира. За шанком је дрско изазивао Замјотова причајући му о злочину и изазовно га гледајући у очи. На врх језика му је било да призна. "А што ако сам онда баш ја убио бабу и Лизвету?!" Неки враг му није дао мира и ушао је у кућу и собу где се збило убојство, провоцирао је раднике који су уређивали стан. "Под је опран, хоће ли га офарбати?! Нема крви?!" Отерали су га.
На цести је чуо грају и приближио се - запрега с коњима је прегазила пијаног Мармеладова. Раскољников се заузео за настрадалог и помогао да га однесу у кућу. Жена Катарина Иванова била је изван себе. Поп га је исповедио окрвављеног. Дирљив призор када жена помаже мужу, а поп моли да му опрости. "Ма та је пијаница запила све што је имала... упропастио ми је живот! Хвала Богу што умире. Бит ће мање штете!" Говорећи то, она је давала све од себе да му олакша последње тренутке, да му помогне. На вратима се појавила Соња и Мармеладову су засузиле очи. Раскољников је задивљен Соњином мршавом приликом с предивним плавим очима. Дао је Катарини све рубље што је имао и рекао да он сноси трошкове спровода. Кад је одлазио мала сестрица је дотрчала и рекла да Соња пита за адресу.
Вративши се кући дочекале су га мајка и сестра вриштавши од узбуђења. "Али он стајаше као мртав... није ни руке подигао да их загрли - није могао." Срушио се у несвест. Размихин их је смиривао, уверавао да му није ништа....
НАСТАВИЋЕ СЕ...:))