Srce moje misli večito
neku tužnu misao.
I ma sta sa mnom bilo:
budem li nekome postala
žena verna,
ili dragana čija,
ili ma šta drugo;
ili budem smerna
sanjalica ostala.
Bude li duša moja sveto sedište
jedne ljubavi;
ili srce moje bolno središte
svih nežnosti,
ti me uvek voli:

Jer srce moje misli večito
neku tužnu misao
što mene jedino boli.

I ma čega da se latim,
plemenitog ili zlog:
mognem li zbog drugi da patim,
ili da budem neku sreću srca svog
tuđim bolom kupila;
budem li kadkad praštala,
ili se budem uvek svetila,
znaj da sam grehove sve
već davno iskupila,
znaj da sam već davno
zbog svega praštala,
i uvek mi oprosti :

Jer srce moje misli večito
neku tužnu misao
što mene jedino žalosti.