DEDA 2

 

Sva narodna događanja, masovnа okupljanja – nisu mi jača strana. Ne umem i gotovo. Da ne bi Nane, obučene u crno od glave do pete, doterane i utegnute k'o da sam joj unuka, lepe ko Sofije Loren iz sadašnjih dana samo bez plastične obrade lica – bolelo bi me ćoše da idem. Parkirala sam u odeljku „za rodbinu“, nana reče – tu nam je mesto. Lažno ponosne i uspravne kao strele, ona mene pod ruku, ja – krijući se iza naočara, potpuno holivudski, prominusmo kroz tešku, crnu gvozdenu kapiju groblja, pa nana zalomi levo. Pravo na kapelu.

A tamo... 'Beš mi mater, ako „da čika Velja bonu“ nije poznavo Stojana odmah da se roknem – kilometri i kilometri pičetine. Volj ovu il' onu... crne, plave, sede... visoke, mršave, debele... Nana je car, ne obraća pažnju, ma ko da ima privremeno slepilo, ni 5 ni šest – pravo u kapelu. Kukala nam majka – stade Nana pravo do žene, ex žene, ćerke i sina sa familijom (tj, tetke i teča koje sam tad prvi put videla). Stade, kano klisurina. Uskomeša se masa, poče „šušušušušušušušušu“, al' ne da se Nana.... preseče ih pogledom, pa priđe kovčegu.

Ni glasa da pusti, samo onako... ovlaš... stavi nana ruku na kovčeg i krenuše joj suze. Prekrsti se, poljubi prste pa dotače Stojana poslednji put. Posle pedest godina ničega. Moja nana carica, reče „onoj stoki“ - zbogom. A onda, do nje stade još jedna prilika, mršava, starija... Pogledom uhvatih grč na licu dedine poslenje „žene“, koja je sve vreme gledala u ledja nani. Po tome kako je prilici zaigrala brada i loknama umršenim u male zlatne mindjuše sa granitom – slične onima koje je nana nosila tek ponekad, po loknama koje se iskradoše iz pundje znala sam da je to Ona. Stojanova najveća ljubav, njegova kraljica. Žena kojoj se zakleo na večnu ljubav.

Na trenutak, Nana i Kraljica su ukrstile poglede, a onda i prste. Gledam a ne verujem – njih dve, najnevoljenija i najvoljenija, zajedno do njega jednoga. Alfa, Omega i Deda. Ne kapiraš ti to, znam ja, al' ja shvatam. Kraljica i Nana, ne obrativši se nikome od familije, zapališe po sveću, postojaše još koji minut ne govoreći ama baš ništa... Ubedjujući sebe da sam ipak malo pametna nisam uspela da shvatim, kako je moguće da pređeš preko jebenog svega, i budeš hjuman? Kako je moguće, iz kog dela svog bića treba da iščupaš to poslednje zrnce ljubavi za omraženog, pogaziš decenije mržnje, pljuvanja, proklinjanja i ničega... odakle bre povučeš taj fajl?

Kraljica reče „Haj''mo!“ i njih dve, ruku pod ruku a ne tretirajući me ni za suvu šljivu izađoše na plato ispred kapele. A Kraljica, tu predamnom... beš mi mater, k'o svemirca da sam gledala – celo svoje detinjstvo nna mi pričala o njoj bez mrve ljubomore, kako je lepa i pametna i dobra,... Ne znam zašto je Nana nju volela, poštovala i branila, nije mi jasno. Po logičnom sledu i poredsku, njih dve treba da su suparnice, treba da se mrze, da leti perje, da padaju šamari i da se čupaju kose.... ko što je jednom bilo sa poslednjom „ženom“, nešto oko nasledstva, napila joj se nana krvi očas posla.

Ma kakavi. Nešto je tu bilo, nešto je Nanu opredelilo, da voli Kraljicu. Taj deo bajke, nikad nisam saznala. Vidim ja, njih dve tiho nešto „šušu“ međusobom krenule da ćakulaju, meni se pušilo... dosadno mi. Shvatim da je glavni događaj prošao bez očekivanog akcionog „Ang Li“ obračuna, pa zamolim nanu da me sačeka jer moram da začurim i – udaljim se malo od gomile.

Jebote, Stojan je bio car. Dok sam stajala iza gomile žena koja je šmrcala i gurala se u grupama od 3 do 5, starosnog proseka – 50/65 (Stojan je voleo svakakvu ćuretinu, al' piletina mu nekako išla od ruke), osetim da mi neko bulji u potiljak. I čujem to bas „šuuuu šuuuu“, pa onda jedan alt „šušušušušuušu“, al' moja volja da sništim cigar je veća od bilo čega, pa se ne okrećem. U krajnjem slučaju, zabole me baš. „Izvinite...“ promumla bas pored mog uha, klecnuše mi kolenca.

Znaš kako ima ljudi kojima oči govore više nego oba toma „Rata i mira“, u samo jednom pogledu? Ovaj je prejebo i Tolstoja, i Dostojevskog, i sve ruske klasičare ol tugedr. Čilibarski sjaj, mačkasti pogled... o da. To je bio čovek koga je Big Mama čekala. D uan. Numero uno. Po tome kako mi momentalno curnu niz unutašnju stanu butine... znala je Mama. TO je to.

„Znate li, mlada damo, da vam iz usta smrdi kao iz pepeljare?“ Vatafak? Ma jebem li ti familiju, bre, znaš, maaaaarš tamo matora džukelo jedna! (to sam trebala da kažem). Umesto reči, ugasim cigaru i okrenuvši se na peti odmarširam do nane. Kraljica se već isplakala pošteno, curila joj je maskara iz levog oka a onda je ona to malo promrljala, a sad joj je cela leva jabučica bila kao uflekana. Jadna žena... povučem je u stanu pa obrišem i uredim. Stavi mi žena obe ruke na obraze i poljubi me u čelo: „Tako je mene, tvoj deda... i ja sam njega... ovako, ko tebe... Drago dete... ličiš na dedu...“ pa poče još više da jeca i plače, majku mu... zagrlim je ja al' vidim, pašće mi – klecaju joj kolena, počnem da zapomažem „Dajte doktora! Dajte doktora!“

Iz gomile u crnini, izdvoji se visoka muška prilika držeći moju nanu za lakat i ja prepoznam – to je „bas sa mačorskim očima“! Dohvati ih obe, k'o perca pa mi pogledom pokazuje da rasteram babe sa obližnje klupe. Raskokodakale se k'o da su platile mesta oko terena kad sam dreknula „Beži, beži!“, godišnja pretplata ko da je... Nana, vidno potrešena, bleda ko i Kraljica, posle vode i šećera, potapša Gromadu po nadlanici i reče... „Hvala ti kume...“

Miodrag Perić i Žena mu. Miodrag Perić, psihijatar. Miodrag Perić, pedesetogodišnji zavodnik.

Čika Miodrag. Mili. Miki. Miša.

Čika Miša.

Pošalji komentar ::

Ahaaaaaaa. Sudbonosni susret na groblju.

Браво Џо
пет Бамбића

haha, pa lepa nagradica..:))

mama, uzheleo sam te se, samo da znash.

Kojak - mislila sam i mislila i ukapiram da nisam nikad objasnila oklen ja ynam čuvenog ČM... kad može Spilberg da vrti unazad, može i mama
MenSana, i ja sam sama sebi nedostajala. biće još. siiiiigornooo

ok!
sedim pijuckam čaj i čekam, a ti uživaj i kuckaj..:))))

...uostalom, možeš i da mi javiš, ako mi promakne..:))

TI SI NAJVECA KRALJICA

Aha, to je znači bio slavni početak! :)
(jebi se, rasplaka me)

Gde se mene seti....