Свадба, парт 1

Место злочина-  на коме су главне улоге додељене Вашој Увек На Услузи (овог пута) Куми и то не било којој већ Једној Јединој и Најважнијој (неко рече, ево иде старојко – јеботе што сам се изненадила, окренух се око себе да видим тог скота што ми одузима место испод рефлектора, кад оно бре, па то сам ја. Биг Мама Старојко. Пууу, пичка му материна, где ја баш да будем тај инкриминисани случај???), Трептавој (овог пута) гђи Шумадинац и гдину Шумадинцу, уредној високој прилици поред младожење коју ћемо овог пута звати Син – беше неки посебно извикан клуб у који моја однегована нога не крочи никада у свом животу. На пола пута до тунгузије, закукуљено, замумуљено, лево-десно, десно-лево, ваљда и сам газда има навигатор кад крене у обилазак својега добра, живота ми укењала сам се да се ово двоје младенаца није зајебунило, да их нису отели ванземаљци па им узели обличја а сад и мене да лише мог Божанског храма, Тијела мога Тела, аххххх...

Но, Син је возио врло прецизно - све окетом пратећи мали пиштећи објекат српски назван Навигатор, те је целим путем са екрана блинкала црвена тачкица – МИ и врло је било јасно чак и Главној Куми, тј Мени да ће црвена тачкица ускоро опичити у плави квадратић звани „Фенси Клуб“. А све време је нека кучка на немачком шпреховала, те лево, те десно... а сваки јебени пут кад је укочио рекла је „Данке.“ Виш', што ти је данашња технологија, што Србин измисли а Немац направи – ку**ц ћеш да будеш сам и кад 'оћеш у ауту, ова Хелга кења нон-стоп, к'о да је плаћа лично директор аеродрома из свог џепа! Син је необично ћутљиво биће, ал'онако, јагњеће ћутљиво, пријатно и драго. Има неке очи, да те Бог сачува, ко баба-Радине божићне сарме, па то дете нема лице него само очи, а плавееееееее, плаве, па неке трепавице морске пијавице... кукала, што је лепо то дете! А височији је, ко мој Кондор што је некад био, на врата не уђе а да не закачи главуџом о рагастол, љуби га кума. Свака част Трептава, мислим се у себи, нашла си ми адекватну пратњу.

Него, да ти кажем прво нешто – већ тол'ко дуго пишем о себи да се ваљда до сада зна да ја волим свадбе ко тесне гаће. Некаквом божанском интервенцијом ноћ пред свадбу сваки младин тата који држи до звања истог, ваљда у сну, дозна да Биг Маму треба метнути или под звучник, или што ближе музици, или тик до ве-цеа кога од милоште зову „тоалет“ а у најбољем случају – та персона, та флексибилна прилика ће добро доћи као лични аниматор каквој баби на самрти, или пак – оно што је (хех) ипак моја посластица – добро ће послужити као пратиља последњем мушком изданку фамилије који не зна се зашто – није ожењен. А спрц'о је себи у дупе цирка 45 година. Хелоу!? Па неписано је правило да сви синглићи преко 40 који нису успели да смувају и приведу неку пристојну ћуркицу то никада неће ни урадити! И, мене да нађу, мене да удају за таквог емотивног ретарда? М'рш отале...!

Али – пошто сам ипак једина другарица слеш пријатељица коју је Трептава икада имала дуже од годину дана, и баш јербо сам Главна Кума звана Старојко, а посебно зато што седим нити поред ве-цеа, нити поред неког маторог удава од 80 година већ за Главним столом а поред Новопеченог Ускоро Кума ми – ову свадбу нисам хтела/могла/смела да пропустим.

Pošalji komentar ::

e pa eto...
bilo ti lepo...
pa u svakom sluchaju ne dosadno :)))

vratila se big mamaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

haha, strava, ajde da ne cekamo dugo part II