AUTORSKA POEZIJA I PROZA - Rade Todorović
- Radeumetnik - Copyright 2007-2008.©
--------------------------------------------------------------------------------------------
RADEUMETNIK
Macor sam ja jos, nedam se ja. A nisam ni mator ko on. Tek mi je 64. Ma deda mi je ziveo 92 i pio brlju i pusio dravu. Sedeo zadnjih deset godina na klupi.. Nije vise ni video kako valja. Kad ga pitam sta radis dedaaa. Ma premestam se sa mesta na mesto. Nego evo ti nesto para da mi kupis jedan vikend. To su one smrdljive cigare koje prodaju sirotinji. On je presao davno sa drave i samo nji je pusio. Zadnjih deset dana je legao i nije ustajao. Rekao od onih mojih dasaka sto stoje na tavanu da mi se napravi sanduk odmah a ne posle me spakujete u neki kartonski. One moje opanke sto sam kupio na vasaru u Topoli da se namazu da odmeknu, kao da tamo gde ide ce ga stezu. Al ajd. Udesismo sve dok on ne pade u komu i poslednju noc samo se probudi progleda, podize se i ponovo leze na jastuk i ode ama da je reko A saranismo ga, e ne ga sa babom koja ga dugo cekala. Kolko ga je volela mozda i nije htela da joj dodje oma. Pa je ziveo posle nje punih dvaes i kusur godina. A sto jes jes nije da ga nije nekad gledala. Jedini je imao svilene gace i igrao u njima fudbal. Tako se moja baba upecala na svilene gace, A bio je prek i kad spava i kad je budan. Kad odgleda
tv dnevnik on ugasi a mi cekamo da utvrdi san pa opet krisom palimo.
Kad se igramo i galamimo, baba je uvek prstom na ustima. PSssst. Deda
spava. Tek je zaspao. Nije jos utvrdio san. A pravio se da ima tvrd
san. Znam video sam da gleda kroz prozor sta radimo, ko prolazi putem,
pa onda nastavi da hrce dok se mi smejemo kako deda testerise onom
velikom testerom drva sto dva coveka drze jedan sa jedne a drugi sa
druge strane a ona se vije i pusta zvuk kao da je ziva, onako naostrena
preseca i najdeblje hrastove. Neko drugo vreme, sad motorke samo
zvrndaju i sve se promenilo. Nema vise ni svadbi, ni veselja. Idem sto
jes jes na slave. Ali sve redje. Nije da me bole noge, nego me sramota,
sve omladina neka decurlija, ofarbana sa mindjusama se skupe pa pricaju
neke price koje nit razumem niti imam volje da slusam. A jedem dobro
jos, fala bogu ,nisam vise zavistan onoliko od alkohola. Presao sam na
blaza pica. Pivce moze, vince, rakija, samo po jedna nikada po dve...
Macor je bistar seljak, namazan svim bojama. I mene je prvih dana uzimao na zub da vidi dokle mogu da idem i da podnesem njegove sale. Na njegove zajedljive sale da sam bio malo neuredan, kako on kaze kurvar, slatkoreciv i koristoljubiv. Samo si se smeskao i uvek svima isao niz dlaku. Kaze da sam prelazio preko decjih nestasluka i bolji uspeh su imala deca bogatijih seljaka. Da sam i kucu sazidao okuplajuci seljake da mi pomazu sto u samim radovima na kuci i u mnaterijalu. Kamena, sljunka i gradje u Zmajeviku je uvek bilo. Reka je donosila najboljio pesak i sljunak, hrastova i jasenova koliko volis. Ljutili su se ako sam bio nameran da platim ili su time placali neke svoje zaostale dugove koje su napravila njihova deca.
To nije bilo tacno da sam koristio decu radi svojih interesa, vec sam znao da primetim kako me cene i imam li ugled kod tih ljudi. a ugled se sticao sa godinama i gubio brzo. Moje avanture sam skrivao od njihovih radoznalih ociju i samo je poneko uvaljano zito ili livada govorila da je neko bio u steti.
Vodio sam cesto decu na izlet i vracala su se rumenih obraza, gladna pevajuci one pesme koje deca cesto nauce uz svog ucitelja koji voli da razvuce svoju hramoniku. Kada su odrasli, dobili svoju decu prepricavali su svoje odlaske u sumu, kod lovacke kolibe i zmajeve pecine gde su se zavlacili i igrali zmurke. Zmajevi su davno otisli iz pecine ostala je samo prica da je poslednji ziveo dugo i da ga je ubio jedan moj predak sa onom vilom sa dva paroga sa kojima se seno nabada. Kazu da je negde u dvoristu zakopao kozu koja ne trune i svetli u mraku. Nemogu da poverujem u te bajke ali prica je ostala i jednog dana kada neko odsece onaj stari hrast mozda ispod njega i pronadju zakopano blago i kozu tog zmaja. Zmajevcan su ponosni na svoje poreklo i cesto se poistovecuju sa tim zmajem. On im daje neku vecu snagu i vaznost, on je postao legenda koju sam i ja prepricavao cesto deci izmisljajuci i dodajuci kako sam kada imao sta a ona su me gledala onim otvorenim ocima u cudu sa paznjom i strahom da se nekad opet ne pojavi taj zmaj u pecini u kojj su se cesto zavlacili i bezali od poljskih poslova i cuvanja stoke. Odlazak na ovu brzu i hladnu reku, kod vodenice na kupanje je uvek bio pravi dozivljaj. Skakali su sa zida u jaz i u veliki vir ispod one matore vrbe kojoj se grane nadnele nad vodom. U njenom korenju isod vrbe u ckaljama hvatali su one velike rakove a klesta treba izbeci a na obalu su cesto iz rupa izbacivali buljave klenove i pastrmke koje su se uvek skrivale tu. Ta deca nisu imala straha, nije redak sucaj da su i zmiju onu vodenu naravno al velku i debelu cesto znali da zivuku i da bace na obalu na iznenadjene decake koji su bezali pa se opet njoj priblizavali da je uhvate i odnesu do sljunkare gde ce ona zavrsiti svoju karijeru ili umlacena nekim stapom ili kamenom. Onda bi je bacili u reku da se ne usmrdi i gldeali kao je voda odnosi i dugo se cula njihova cika i graja. Ovde je reka nesto sira ali zna da bude veoma opasna i njene struje mogu da povuku na dno ako se udje u zivu vodu. Zato se vise deca kupaju u mrtvajama i na onim mestima gde je vade sljunak pa je voda napravila mala jezera tople vode.
Tu je daleko prijatnije bilo kupati se nego u hladnoj reci. A seljaci nemaju naviku da idu na reku sem po sljunak. Ili nemaju vremena ili smatraju decjom detinjarijom svaki odlazak na reku radi kupanja i ribolova. Vise su cenili lov i cesto su kupovali puske jednocevke i dvocevke sa kojima su isli u lov i krivolov na razlicitu divljac koje je ovde bilo u izobilju. Nedeljom su se vracali sa zecevima i fazanim okacenim o pojas u obuveni u one zelene cizme sa onim lovackim sesiricem na glavi. Odlazili su se sa svojim kerovima koji su uspesno ili manje uspesno znali da isteraju divljac ili da zavrse neslavno sto nije ovde redak slucaj ako ker je bezobrazan i nacne divljac i nece da prati trag moze se desiti da i on zavrsi tu u polju od istog onog koji ga je i poveo u lov. Na reci kao sto rekoh odlaze deca i zene da operu vunu i nekad kudelju i lan da natope a sada su tamo deca i nekoliko ribolovaca koji se motaju po vrbacima loveci one matore a lukave pastrmke i krupne klenove. Nije nista novo da se odomacio i krivolov sa dinamitom koji cesto se cuje sa reke a sto izaziva policiju da odlaze na reku i pronadju ko je to baca dinamit. To je greota, tada rekom plovi sitna riba, naduvenog stomaka. Dinamit je zlo koji pobije mladj i moze da na reci napravi pomor i istrebljenje ribe za duzi niz godina...
Pošalji komentar
Komentari: