"Maybe this world is another planet's Hell."

Tuesday, April 8, 2008 - I snaga i slabost...

Lezim na boku i palim cigaru. Plamen upaljaca osvetljava mali deo prostorije a onda opet sve tone u mrak. Sada jedini izvor svetlosti pruza zar cigarete koji je meni uvek bio intrigantan u mraku. Narandzaste tackice koje povremeno zasijaju jace.
Podseca me na posleratno vreme bez struje kada su sobu ispunjavali glasovi moje majke i njenih prijatelja, bracnih parova. Tada je bilo mnogo narandzastih tackica i jos vise strasnijih ratnih prica.
Lezim poluotkrivena dopustajuci svezem vazduhu,koji soba kao da uvlaci kroz otvoren prozor, da me nezno miluje.Razmisljam. Ovakve situacije su kao stvorene za razmisljanje dok mi dim cigarete klizi niz grlo. Jako je mali broj trenutaka kada razmisljam o pozitivnim stvarima.Nocas je jedan od njih. Nocas jer moje stalozeno disanje prati prati jedno duboko i relativno brzo. Mozda nesto sanja. Laganim i pazljivim pokretima spustam dlan na njegove grudi. Potreban mi je dodir muske koze. Ni nocas ja ne mogu da verujem da on postoji. Svaki dan iscekujem da cela ekipa iskoci iz zbuna i vikne: 'Skrivena kamera!'. Ali sad je tu. Ako je ovo samo neslana sala sudbine postaracu se da se nasmejem. Ruka mi se dize sa njegovim grudima sto me na trenutak munjevito podseca na misao koja je vec dugo vremena u mojoj glavi. Sakrivena a uvek prisutna. On je zivo bice, on je covek, muskarac, sa svojim stavovima, osecanjima i strahovima, i on veceras nalazi skloniste bas u mom zagrljaju. Zivo bice. Svaka kap krvi koja protice kroz njegove vene je veceras i moja. Sutra mozda nece biti, ali koga sad briga za sutra. Tesko je objasniti sta ja osecam. Jos teze reci. Ne nalazim reci koje bi opisale nas odnos. Ne nalazim jer je to nesto novo u mom zivotu. Usunjalo se tako neocekivano, ozivelo me, osvezilo, usrecilo. Nesto novo. I to novo sam prigrlila,kao sto cu njega kad se probudi, svom snagom iz straha da ne isklizne pobegne, ispari... Promeskoljio se. Spustam pogled sa plafona na njega. U mraku deluje pomalo djavolje crn sa finim muzevnim crtama lica. Samo kada otvori oci me podseca na dete sa zamisljenim ali sigurnim pogledom. Zudim za njegovim rukama na mom vratu i grudima. Zar nisu upravo to te ruke koje cine da se tako osecam kada klize po mojoj kozi? Jake, muske ruke, a pretvaraju se u dva pera kada dodju u kontakt sa mojim telom... Shvatam sada. Nemoguce je pobeci od toga...Mi smo jedno drugome i snaga i slabost.

Slobodno ostavi svoje misljenje...

Tuesday, April 8, 2008 - 22:00

Poslao/la Svemirko

Sve ljepše pišeš....
Samo nastavi tako!
Ćao!

Permanent Link

Tuesday, April 8, 2008 - 22:18

Poslao/la spes

I ti upoznaješ sebe dok pišeš? :)

Permanent Link

Tuesday, April 8, 2008 - 22:46

Poslao/la lady

Šta mislim...pa mislim da je divno to što
proživljavaš i o čemu pišeš.

Permanent Link

Tuesday, April 8, 2008 - 23:40

Poslao/la Freeda

zelim ti da shto duze ostanesh u zagrljaju sa njim...
jer se sva ljubav, sva radost moze izraziti tako ;-))
uzivaj...

Permanent Link

Wednesday, April 9, 2008 - 08:55

Poslao/la FemmeFatale

Uživaj, upijaj svaki trenutak, i prepusti se, uzalud je boriti se protiv toga:)))))

Permanent Link

Wednesday, April 9, 2008 - 15:08

Poslao/la Alekta

Hvala Svemirko, Freeda, FemmeFatale i lady :)))
Drago mi je sto citate...
@ spes, da, definitivno mi se desava da neke stvari shvatim kada stavim na 'papir'...

Permanent Link