" Ðoletu Tripu malo ko zna pravo ime. Ali svako ko je učestvovao u kulturnom životu Beograda tokom "zlatnih" osamdesetih pamti taj lik. Ðoletovo mesto, po difoltu, bilo je SKC. On je svakako bio jedan od tada najmlađih beogradskih jurodivih, uvek u dijalogu sa samim sobom, katkad glasnijem, katkad tišem (Fleka je imao tezu da kod Ðoleta zapravo "stanuje" bračni par, pa je otud intenzitet njegovih ispoljavanja bio direktno vezan za harmoniju u braku tih virtuelnih podstanara), pokreti su mu bili energični, lice u grču. Uvek je bio kratak za cigaretu, uvek - kod onih koji ga nisu poznavali - predmet raznih domišljanja o prirodi njegove bolesti.
Pre nekoliko godina Ðole Trip je promenio lokaciju. Prešao je u Dom Omladine. Jedna moja prijateljica je tada rekla da bi taj događaj bio prava tema za ozbiljan kulturološki esej. Nažalost, do danas ga niko nije napisao, mada se povodi iz dana u dan množe. Kratak zaključak bi mogao glasiti da je SKC "puk'o", a da je to Ðole Trip kao najpouzdaniji lakmus na vreme osetio.
(...)
Jednom na akademiji sedim ja sa nekom ekipom a jeden ortak je zgutao trip. Sedimo mi u velikom klubu, taj ortak onako istripan, ništa mu nije jasno. Pojavljuje se Đole u klubu, gleda koga ima i nakon 15 sekundi švrljanja pogledom snimi mog ortaka i pravo ka njemu, čučne kod njega i kaže mu: "Brate, ala smo kiseli a!"
(...)
Osamdesetih je leti u bašti SKC-a bio popularan "kafić". U stvari šank sa velikom terasom iza zgrade. Tu je uveče bio "ceo Beograd". Poznati i nepoznati, gradska ekipa. Najlepše devojke i naj frajeri. Obučeni i očešljani po poslednjoj svetskoj modi. Odatle se išlo na žurke..."
biliv mi or... zove se baš... djordje :D
pevao je '60 u kosi... za bračni par ne znam...
meni se uvek činilo da ima dva druga... levi, mali kojeg je kinjio i šutirao nogom... dok je sa desnim, velikim vodio ozbiljne diskusije...
ne znam šta je sada s'njim... :(
bravo i za ovaj post... bre !! :D:D:D
Secam se jos jedne dezurne "gradske senke", zvali su ga Sisko. Stalno se muvao po gradu duvao lepak i zickao pare. Cula sam da su ga ubili pre par godina u nekom kaficu u 29-og novembra. Ponekad, kad nije bio naduvan,znao je da prozbori i neku pametnu rec. Zao mi je sto je tako skoncao svoj zivot . Jel ga se seca jos neko?
uvek na usluzi milostiva ;) kad već pomenu fleku, mislim da bi bilo dobro i njega pomenuti... čini mi se da mu je godišnjica uskoro.. već vidim naslov : šišmiš u kenjigradu!!
;)))
heh, sisko, hope :D sećam ga se... kao kroz maglu raznih isparenja :))) bilo je s' njim par epizoda... previše underground za ovo mesto :))))
ni sa njim ne znam šta je...
ne treba preskočiti ni matorog lubardu onda ;) i on je iz tih krajeva...
pa da :) to je ekipa sa poteza slavija - kališ... sa težištem u snežani ;)
eh, eh, eh ....ehehehe... hehe hehe :P
inače sam juče video žiku obretkovića, pre priredbe koju je reklamirala jelenaart ;)
eto to pouzdano znam: žika je živ!!! ... mrda!!!
ali to je već skadarlija....
Vojo bas bi mogao da napises jedan pravi Beogradski andergraund ! Cenim da nas ima tu bar sacica koji bi to rado citali. Ipak nije Beograd samo nasminkani i ulickani Knez.
Đole je glumio u "Kosi" u Ateljeu 212 i bio poznatiji i bolji glumac od Dragana Nikolića.
Počinjali su u isto vreme,a Đole je bio favorit Mire Trailović.
Priča se da je progutao trip i da ga je tako na tripu,udario tramvaj,što je ostavilo trajne posledice po njegovo ponašanje,i psihu.Urbana legenda?
Ni izbliza nije bio tako otkačen kako je izgledalo.
Ne bih rekla da je bio "jurodivi",ali vešto je koristio to što drugi misle o njemu.
Sećam se jednog letnjeg prepodneva u bašti SKC-a,moj sadašnji suprug i ja smo pili kafu,bašta je bila prazna,a Đole je prišao našem stolu i pitao da li je slobodno.
Naravno da je bilo slobodno.
Seo je otvorio novine i počeo da čita na glas,kako je 1000 crnokošuljaša obešeno na trgu u Rimu.
Moj suprug je bio u crnij košulji i crnim militari pantalonama.
Pa sad vidite da li je bio zajebant ili jurodivi?
I da,obožavao je da maltretira Toni Montana.:)))
