pali borac..

tuzna sam ti..
takva, valjda, trebam biti..
i ovi oklopni ratnici straha
jaci su nego ikada..
vidi..
slomili su mi srecni stit
zatupili ostrice ljubavnog maca..

ne zelis da gledas, znam..
zelis da se oduprem padu..
ali ne mogu, nemam oslonac,
ne mogu skociti ukoliko nemam tlo pod nogama..
sada.. samo mi je pogled usmeren ka gore..
telo je svijeno u obliku pesnice..
pascu na ledja..
udaricu glavom..
bolece, znam..
kad mi bar ruke tame
ne bi tako cvrsto drzale nogavice,
kad bi bar dopustile jedan korak..

izmisljam?
ne.. ne izmisljam..
borac sam, znas i sam..
borila sam se i kad sam na kolena pala,
borila sam se dok si mi zadavao udarce
jace nego u bilo kojoj bitci..
borila sam se dok sam imala tlo..

sada.. samo padam..
mogu mahati rukama..
ali cemu, ljudi ne umeju leteti..

Pošalji komentar ::

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->